Naslovna » Istorija Turske

Istorija Turske

Kratka istorija turske politike
Prelaz sa monarhije na republiku 1923. godine obeležio je duboku političku, ekonomsku i društvenu transformaciju Turske. Otomansko carstvo bilo je multinacionalna teokratska država, sa islamom kao zvaničnom religijom i Sultanom kao kalifom svih muslimana sveta. Republika je bila nacionalna država, koja je usvojila sekularizam kao nepromenljivi ustavni princip i ukinula kalifat.

Carstvo je imalo autokratsku strukturu sa Sultanom koji je imao najveću moć. Sa osnivanjem Republike, ova moć je prešla u ruke Parlamenta. Zbog pritiska industrijskih zemalja, po obavezujućim ugovorima poznatim kao `kapitulacije`, Otomansko carstvo nije imalo slobodu delovanja u ekonomskim pitanjima.

Republika je uklonila ove pritiske i modernizovala ekonomsku i društvenu strukturu Turske. Otomanskom kulturom su dominirale islamske i orijentalne vrednosti. Republika je uvela zapadnjačke koncepte demokratije, ljudskih prava, prava žena i odgovornosti države na polju obrazovanja i zdravstva. Period od 1923. do 1946. godine obeležilo je doba institucionalne, političke i kulturološke pripreme za demokratiju. To je bilo vreme radikalnih promena u zakonodavstvu, obrazovanju i administrativnoj strukturi države.  Drugi svetski rat je na kratko prekinuo ovu političku evoluciju, međutim, po okončanju rata, po prvi put su održani nacionalni izbori 1946. godine. Godine 1950. glasači su izabrali opozicionu partiju i vlada je prešla u njene ruke, tako stavivši tačku na jednopartijski sistem. Istorija demokratije u Turskoj nije bila bez svojih uspona i padova. Demokratija je proces kojem treba vremena da se ukoreni i funkcioniše glatko. Prvu dekadu nakon 1950 godine obeležio je nasilni antagonizam između političkih partija i nemir u narodu. To je dovelo do vojne intervencije koja je ukinula demokratiju na godinu dana. Proces je ponovo započet 1961. godine, ali ne bez teškoća i kriza. Politička konfrontacija se pogoršala društvenim konfrontacijama i pojavom radikalnih grupa koje su pribegavale nasilju.

Nova vojna intervencija odigrala se 1980. godine. Godine 1982, nakon što je referendumom usvojen novi ustav, održani su izbori na kojima je pobedila partija centra koja se zalagala za ekonomsku liberalizaciju.

Današnji sistem
Ustav iz 1982. godine je i danas na snazi, mada u malo izmenjenom obliku. On definiše ulogu države, moć Parlamenta i vlade, usklađenost zakonodavnih akata, prava pojedinca, odgovornost države u zaštiti ljudskih prava i osnovnih principa kojima se rukovode zakonodavni, izvršni i sudski organi. Izbori u Turskoj se održavaju svakih pet godina. Parlament, poznat kao Velika Narodna Skupština, ima 550 članova. Po ustavnom sistemu Turska je unitarna država. Zemlja je podeljena na 81 pokrajinu. Guverneri svake pokrajine predstavljaju državu i odgovorni su za bezbednost, javni red i nadgledanje vladinih institucija kao što su obrazovanje i zdravstvo. Lokalnu vlast u ovom sistemu sačinjavaju opštine čiji se zvaničnici biraju. Od 1983. godine Turska je svedok velikih promena u političkom, ekonomskom i društvenom životu zemlje.

Ekonomija je liberalizovana, ukinute restrikcije razmene s inostranstvom, pojednostavljene procedure uvoza i izvoza. Zakon o stranim investicijama je modifikovan da bi podstakao priliv kapitala u zemlju, privatni sektor se podržava i započet je program za privatizaciju državnih preduzeća. Posledice ove politike i procesa reforme da se ispune kriterijumi Evropske unije značajne su i vidljive u transformaciji države.

Carinski ugovor koji je stupio na snagu 1. januara 1996. godine povezao je EU i Tursku. Helsinški samit EU u decembru 1999. doneo je Turskoj status zemlje kandidata. 29. jula 2005, Turska je potpisala dodatni protokol kojim se proširuje carinska unija sa Evropskom unijom koja pokriva 10 novih članica država. 3. oktobar 2005. godine bio je prekretnica u odnosima između Evropske unije i Turske. Turska je sada pregovaračka zemlja, a ne samo zemlja kandidat. Danas je Turska zemlja koja je uključena u proširivanje demokratizacije sa dinamičnim stanovništvom, i sve većim i jačim građanskim društvom, kvalifikovanom radnom snagom i izuzetnom inteligencijom.